Kruškica

Pre svega trebalo bi nabrojati delove goveđeg mesa. To bi bili: file, rozbif, gornji deo rebra, greben, vratina, prednji deo rebra, grudi (prsa), rebra, trbušnica, kuk, but, gornji deo buta (srednji repnjak), plećka (lopatica) i crni but.

Pečenica se smatra najmekšim mesom na govečetu. To meso od pečenice koristi se kao pečenje, zatim za šnicle, za bifteke i uz raznorazne umake. Ako meso od pečenice isečemo na komade i pržimo na masti, dobićemo biftek.

Rozbif je izuzetno mekano meso i kada je očišćeno liči na pečenicu, s tim da je masnije i deblje. Od njega takođe možemo praviti šnicle, ali onda u tom slučaju ne vadimo kosti, što se inače radi kada se peče kao svako pečenje.

Kapak ili gornji deo buta koristi se za supu.

Bela pečenica koristi se za kombinovanje sa raznim umacima i za barenje. Ne koristi se za šnicle jer je tvrdo meso, ali se može kuvati i peći.

Šol je meso koje se nalazi u unutrašnjosti buta, a najmekše meso u šolu je file ("ruža") i pogodno je za šnicle.

Lopatica je tvrdo meso i ima dosta žila, a deli se na više delova. Najbolje parče nalazi se na donjem delu lopatice i služi za kuvanje.

Grudni vrh ili špic grudi ima mekano i masno meso i pretežno se koristi za supu.

Kolenica se koristi pretežno za gulaš.

Srednje slabine s rebrima koriste se za razna kuvana jela i to meso je izuzetno masno i mekano.

Mekane slabine su takodje mekano meso i sočno koje se koristi isto za kuvanje.

Trbušina je donji deo trbuha i to meso je meko ali nemasno i najčešće se koristi za supe.

Mozak se koristi za prženje, pohovanje i barenje, a prethodno ga treba oprati i očistiti od žilica. Jezik se kuva, peče, suši i priprema na razne načine. Džigerica se koristi za supu, pravljenje knedli i drugih jela. Pluća i srce se bare i dodaju se paprikašu. I od bubrega se pravi paprikaš, mada se mogu i peći na žaru.

Vrat je mekano i masno meso i koristi se za ćevap, đuveč i drugo.

To bi bili svi delovi goveđeg mesa kojie ljudi u svojoj ishrani koriste na razne načine i u razne svrhe.