Kruškica

Beli luk nije samo začinska biljka, karakteristične arome, već je i prirodni lek široke primene. Iako potiče iz srednje Azije, za njega su znali i Indusi, Grci i Rimljani. Kod nas je beli luk u narodnoj medicini jako zastupljen, što je i potvrdila zvanična medicina, sredinom prošlog veka. On sadrži više od 200 biološki aktivnih materija, koje su pretežno smeštene u lukovici. Najprisutnija su eterična ulja, vitamini A, B1, B2 i C, mineralni kalijum, gvožđe, sumpor, jod, kalcijum, fosfor, selen, kao i aminokiseline, enzimi, polioze poput insulina, adenozina i alicina. Medicina je potvrdila da adenozin sprečava stvaranje krvnih ugrušaka, a sumpor smanjuje holesterol i deluje preventivno na razvoj malignih oboljenja. Beli luk je odličan vazodilatator, i na taj način snižava krvni pritisak za 5-10 %. Normalizuje ubrzan rad srca, poboljšava rad i elastičnost krvnih sudova i pospešuje ishranu miokarda. Takođe pozitivno utiče na varenje i rad želudca, podstiče rad jetre, bubrega i prostate. Izrazito je delotvoran kod lečenja gripa i bronhitisa.
Beli luk obezbeđuje našem telu neophodne materije koje utiču na pravilan rad nervnog sistema. Karakterističan miris belog luka se u potpunosti eliminiše iz organizma nakon 72 časa, i to preko pluća. Bez obzira na ovaj neprijatan detalj beli luk netreba nikako izbaciti iz ishrane.