Kruškica

Iz udaljenih egzotičnih zemalja i na naše tržište stiže sve više voća i povrća neobičnog izgleda, ukusa i još čudnijeg imena. Iz Južne Amerike nam stiže fizalis ( peruanska jagoda), čija narandžasta mahuna po obliku podseća na kineski lampion, a po kvalitetu je slična papiru, dok se u njoj nalazi bobičasti plod izuzetnog slatko - kiselog ukusa.

Fizalis je jednogodišnja biljka, pripada porodici Solanaceae, kao i krompir, paradajz, paprika... Postoji od 90 do 115 vrsta, od koji se za ishranu, širom sveta, gaji najmanje 17. Jestivi fizalis se deli u dve grupe: jagodičasti i povrtni. U prvu grupu spadaju, između ostalih, pikantni, polegli i peruanski, a u drugu takozvani meksički paradajz. Cvetovi fizalisa su najčešće u raznim nijansama žute, ređe bele, a ponekad i ljubičaste boje. Od cveta nastaje zeleni lampion, koji pri sazrevanju postaje kremkast, unutar koga se nalazi plod. Plodovi su okrugli, mesnati, od žute, zelenkaste, narandžaste do ljubičaste boje, u zavisnosti od vrste. Plod povrtnih fizalisa je krupniji, sa malim sadržajem suvih materija i manje su ukusni. Jagodičasti su mnogo sitniji, imaju više suve materije i šećera pa mogu da se suše, kada su po ukusu veoma slični suvom grožđu. Izuzetni kiselo – slatki ukus može podsećati na kajsiju, malinu, jagodu ili ananas.

Plod fizalisa je bogat šećerima, limunskom kiselinom, pektinom, vitaminom C i karotenoidom fizalinom (koji je gorak i ponekad može da pokvari ukus). Sadrži mnoge bioaktivne supstance, uključujući flavonoide, alkaloide i razne vrste biljnih steroida. Ova bijka povećava imunitet, ubija mnoge vrste ćelija raka i leukemije, i poseduje antimikrobna svojstva. U epruveti, fizalis je uspeo da se izbori sa mnogim tipovima gram-pozitivnih i gram- negativnih bakterija (među njima su i streptokoke i stafilokoke), ali i protiv virusa (među kojima su i male boginje, pa čak i HIV). Utvrđena su i antispazmodična svojstva, mogućnost snižavanja krvnog pritiska i antikoagulantni efekat.

Indijanska plemena u amazonskoj prašumi koriste fizalis protiv povišene temperature, kao dezinfekciono sredstvo, za kožne bolesti, astmu, za probleme jetre, protiv malarije, hepatitisa i reumatizma (spolja), za upalu uha, kao i za „ženske poremećaje“. Na Solomonskim ostrvima smatraju da fizalis povećava plodnost, dok na Jamajci, da čaj od njegovog lišća sprečava pobačaje i prevremene porođaje. U Brazilu, njegovim korenom leče dijabetes, a u Peruu ga koriste kao sedativ, diuretik, protiv groznice i povraćanja, kao i za mnoge bolesti bubrega i jetre.

Fizalis se jede sirov, ali je vrlo ukusan i u voćnim salatama, kao i pripremljen u obliku džema ili kompota. Važno je napomenuti, da se u sirovom stanju ne preporučuje konzumacija više od 6 bobica. Kao i to, da je mehur fizalisa štetan za zdravlje.