Kruškica

Krompir su doneli španski moreplovci pre nešto više od 400 godina iz brdskih predela Perua. Važnost krompira u ishrani indijanskih plemena i njihovoj mitologiji uočena je pronalaskom predmeta na kojima su oslikani motivi krompira. Vekovima se krompir uzgajao kao ukras kojima su se za vreme zabave kitile visoke ličnosti, pa čak i kraljevi. Do njegove upotrebe kao namirnice koja se svakodnevno jela došlo je zbog povremene nemaštine i gladi. Danas krompir uspeva gotovo u celom svetu. Jela od krompira postala su nezaobilazna u svakodnevnoj ishrani iz razloga što se lako uzgaja, zastupljen je u ishrani tokom cele godine, prihvatljive je cene, zasićuje i može se jednostavno pripremiti i na najrazličitije načine.

Krompir je jednogodišnja zeljasta biljka. Zeleni nadzemni delovi nose bele cvetove. Pod zemljom se nalazi plod, krompir, koji je nepravilno valjkastog oblika. Postoji više vrsta krompira: rani, srednji i kasni, za ljudsku prehranu, industrijski, stočni i univerzalni. Može biti bele, crvene ili žute puti a u zavisnosti od vremena sazrevanja razlikujemo mladi i stari krompir.

Namirnica pogodna za ishranu osoba svih uzrasta. Dragocen je izvor energije i ugljenih hidrata (skroba). Energetska vrednost krompira iznosi 86 kcal na 100 g obroka (kuvani krompir). U 100 g sirovog krompira se nalazi 80, 96 % vode; 0,14 g masti; 1,89 g belančevina; 15,89 g ugljenih hidrata (13,35 g skroba; 1 g šećera); 1,7 g vlakana. Ista količina krompira ima po svom sastavu 2,5 puta manje ugljenih hidrata nego hleb, što ga čini značajnim u ishrani dijabetičara. Krompir je vredan izvor vitamina i minerala: vitamin C, vitamin B3, vitamin B6, vitamin B5, vitamin B1, vitamin B9, kalijum, magnezijum, fosfor, gvožđe, mangan i kalcijum. Vitamini i minerali nalaze se u kožici krompira ili neposredno ispod nje, zbog čega se preporičuje ljuštiti samo tanki sloj ili ga kuvati i peći neoljušćenog.

U narodnoj medicini krompir se upotrebljava kao pomoćno lekovito sredstvo kod reumatizma, upale zglobova, glavobolje, visoke temperature, opekotina.. Kod problema sa sluzokožom želuca koristi se sok od krompira. Sok od krompira se dobija tako što se krompir oljušti, sitno narenda i sok iscedi. S obzirom da taj sok nije prijatnog ukusa, može se pomešati sa sokom od šargarepe ili ga možemo razrediti vodom. Sok pomaže i kod bolesti kao što su giht, reuma i artritis. Kora kuvanog krompira snižava krvni pritisak. Opekotine se mogu lečiti oblogama hladnog krompira.

Krompir se služi kao samostalno jelo, za složene i jednostavne salate, kao prilog ribi i mesu, kao dodatak supama, čorbama i raznim varivima od povrća. Može se kuvati, peći ili pržiti. Adekvatna je zamena za testeninu, pirinadž i hleb, a posle žitarica je najvažnija ljudska hrana. Krompir kao namirnica ne deblja, nego masnoće koje lako upija, a osim toga ima pozitivna energetska i diuretička svojstva. Ovu namirnicu na tržištu možemo naći sirovu, sušenu,zamrznutu i naravno kao sastojak raznih prerađevina.