Kruškica

Pod imenom povrće možemo svrstati delove povrtarskog bilja koji se upotrebljavaju za ishranu kao što su koren, stablo, cvet, lišće, plod i seme. Kao jedna celina, povrće je odličan izvor mineralnih soli i vitamina, a pojedinačno od vrste do vrste, razlikuju se u pogledu sadržaja masti, belančevina, ugljenih hidrata i vode.

Povrće se može razvrstavati na nekoliko načina, a mi ćemo koristiti podelu na osnovu dela biljke koji se u ishrani koristi. Tako imamo korenasto i krtolasto povrće, lisnato, cvetasto, plodovito i mahunasto. Pored ove podele koristi se i ona na osnovu sadržaja ugljenih hidrata, zatim i podela na "žuto" i "zeleno" povrće.

Korenasto i krtolasto povrće bogato je vitaminima, provitaminima i ugljenim hidratima. U ovu grupaciju svrstavamo šargarepu, cveklu, krompir itd. Pojedine vrste koje spadaju u ovu grupu, sadrže i belančevine. Krompir, za koji se može reći da je najzastupljeniji u našoj ishrani, obiluje ugljenim hidratima (skrob) i važan je izvor vitamina C. On se u krompiru nalazi u malim količinama, ali s obzirom da se krompir često upotrebljava, unosi se značajna količina ovog vitamina. Pri dugom stajanju, količina vitamina C se smanjuje. Vitamin C se gubi i tokom pripremanja na vatri, mada se najviše očuva u krompiru kuvanom ili pečenom u ljusci. Kao prednost ove grupe povrća može se smatrati to što se lako čuva i što ga ima u svako godišnje doba, da li u konzervisanom ili sirovom stanju. Krompir bi trebalo čuvati u sanducima od letava, u dobro provetrenim prostorijama koje nisu suviše hladne. I ostalo povrće iz ove grupe traži slične uslove.

Lisnato povrće sadrži visok procenat vode (čak preko 90%) i malu energetsku vrednost. Ali prisustvo vitamina C, karotina i vitamina B-grupe, kao i bogatstvo mineralnih soli, čini ovu grupu povrća veoma poželjnu u ljudskoj ishrani. Ovde spada povrće kao što je spanać, zelje, kupus, kelj, zelena salata itd. Korisno je znati da, što je lišće povrća zelenije i tanje, to je ono bogatije gvožđem i provitaminom A. Takođe je bitno znati da se lošim čuvanjem i dugim kuvanjem, kod ovakvog povrća, vitamin C brzo uništava. Iz toga će te zaključiti da ga je najbolje koristiti u sirovom stanju koliko god je to moguće. Kada ovakvo povrće kuvate, bitno je da to bude u što manje vode, što kraće i sa što manje mešanja. Uz bogatstvo vitamina C ovo povrće, kao važan satojak ima i celulozu koja, kao što je poznato, reguliše pražnjenje creva.

Cvetasto povrće sa predstavnikom karfiolom i prokulama, dobar je izvor kalcijuma. Ovo povrće je dosta slično lisnatom pa ga mnogi svrstavaju i u tu grupu.

Plodovito povrće je najverovatnije mnogima omiljeno jer ubraja u svoju grupu paradajz, papriku, plavi patlidžan itd. Izuzetno je bogato vitaminima C i A, mineralnim solima, vodom, a oskuduje u energetskim materijama. Po svojim osobinama ova vrsta je sličnija voću nego povrću. Ovakvo povrće najbolje je za kraće vreme čuvati u frižideru , dok se za zimske upotrebe može konzervisati na razne načine.

Mahunasto povrće ili leguminoze odlikuje se velikim količinama ugljenih hidrata, belančevina, bitnim sadržajem fosfora, gvožđa, kalcijuma i vitamina B. Pojedini članovi ove grupe (soja) sadrže veliki procenat masti, pa uz ostale članove, pasulj, sočivo, grašak, bob imaju veliku zasićujuću i energetsku moć. Prisustvo celuloze, kod nekih ljudi može izazvati nelagodnosti tokom varenja, pa je poželjno koristiti u vidu pirea. Leguminoze se lako čuvaju, prvenstveno na suvom mestu.

Povrće ima puno dobrih stana i jako je poželjno u ishrani, ali ako su uslovi proizvodnje nehigijenski, može biti opasnost za potrošača. Jako je bitno sirovo povrće dobro oprati jer u većini slučajeva ne znamo kako je ono gajeno i zalivano.