Kruškica

Vodi poreklo iz Srednje i Južne Amerike, a u Evropu su ga doneli Španci, u 15. veku, iz Perua. Tada je služio kao ukrasna biljka, a od 19. veka počinje da se koristi kao hrana i od tada se sve masovnije uzgaja i koristi. Dugo je postojala dilema da li je paradajz voće ili povrće, dok nije dospeo pred vrhovni sud SAD- a 1887. godine, gde je sud zaključio da je paradajz povće- „ Jede se kao supa ili posle supe. Sa ribom i mesom kao bitan deo obroka, a ne kao voće koje se obično jede kao dezert. „ . Danas ga u ishrani najviše koriste Italijani i mediteranski narodi.

Paradajz je loza puzavica, koja narasta oko 1,5 m ili više, ako pronađe oslonac. Stabljika je pokrivena sićušnim dlačicama, listovi su složeni (spada u grupu biljaka sa regularnim listovima), cvetovi se formiraju u grupi i imaju svojstvo samooprašivanja. Plodovi sadrže prazan prostor u kome se nalaze semenke i plodni sokovi. Oblik ploda zavisi od vrste, razlikujemo kruškasti paradajz, goveđe srce, sitan paradajz (u grozdu), paradajz bez semenki, žuti paradajz, zeleni paradajz, „jabučar“... U područjima umereno kontinentalne klime je jednogodišnja biljka, međutim u krajevima odakle potiče, on je višegodišnja biljka.

Paradajz ima malu energetsku vrednost ( 17 kcal na 100 g ) jer sadrži 94 % vode. Jedan je od najbogatijih izvora vitamina C, a sadrži i velike količine vitamina B, E i K. Takođe je bogat i mineralima: kalijumom, natrijumom, magnezijumom, kalcijumom i gvožđem, a sadrži i fosfor, cink, bakar, mangan... Paradajz i proizvodi od paradajza važan su izvor karotenoida. Bogat je i pektinima i mnogim organskim kiselinama koje povećavaju apetit, aktiviraju probavne procese i sprečavaju negativno delovanje bakterija.

Sadrži dosta lekovitih materija u sebi, ima antioksidansko i antiseptičko dejstvo, čistač je organizma i diuretik. Dokazano je da povoljno deluje u borbi protiv alergija, anemije, astme, bolesti srca i krvnih sudova, bolesti zuba, impotencije, raka, migrene, neplodnosti, osteoporoze, povišenog holesterola, povišenog krvnog pritiska, šećerne bolesti, hemoroida, kožnih bolesti, čireva, zatim reguliše varenje, prekomernu telesnu težinu, sprečava rak prostate, povoljno utiče na umor i iscrpljenost.

Paradajz se u ishrani koristi kao sirov (salata), kuvan (supa ili čorba), pržen, kao pire ili kao dodatak kuvanim jelima. Sve više se koristi i sok od paradajza, konzervirani paradajz (u flašama), kiseo (u teglama- zimnica), kašasti paradajz, kečap za prelive i sosove.