Kruškica

Prema poreklu, riba se stavlja u promet kao morska i slatkovodna. Morska riba se prema vrsti stavlja u promet kao sitna plava riba, krupna plava riba, bela riba, landovina (mačka, pas mekuš, raža), mešana morska riba (sve vrste koje u pogledu pečature ne ispunjavaju uslove za određenu vrstu), a glavonožci ili mekušci spadaju u morske plodove i to su: hobotnice, lignje, sipa, oktopodi sa po osam krakova. Slatkovodna riba se prema poreklu stavlja u promet kao slatkovodne ribe iz ribnjaka (som, smuđ, štuka, karaš i dr.) i slatkovodne ribe iz otvorenih voda (pastrmka, jegulja, šaran, som, smuđ, štuka, mrena i dr.).

Riba je odličan izvor biološki vrednih proteina, liposolubilnih vitamina (vitamini rastvorljivi u mastima i to su vitamin A, D, E i K) i minerala, ali je nedovoljno zastupljena u ishrani ljudi. Meso riba je visoke nutritivne i biološke vrednosti i lako je svarljivo. Koncentrat vitamina A i D je riblje ulje koje se dobija iz jetri morskih riba hladnog mora. Masti riba sadrže polinezasićene omega-6 i omega-3 masne kiseline. Naročito bogate ovim kiselinama su skuša, haringa, tuna, jezerska pastrmka, losos. Meso ribe ima nizak nivo holesterola ( 50-75mg na 100g ). Ribe su odličan izvor mineralnih materija i to najviše fosfora, kalijuma, kalcijuma, natrijuma, a morske ribe i joda. Meso riba je svarljivije od mesa stoke za klanje jer je njihovo mišićno tkivo sastavljeno od nežnih mišićnih vlakana. I zbog toga se meso riba brzo i lako priprema. Varenje u digestivnom traktu traje 2-3,5 sata, što dovodi do brzog osećaja gladi nakon konzumiranja ribe. Ali brzim varenjem se organizam manje opterećuje i smanjuje se mogućnost stvaranja jedinjenja koja toksično deluju na organe i tkiva.

Sa nutricionističkog stanovišta riba je jedna od vodećih namirnica u ishrani. Pogodna je u ishrani osoba koje žele smanjiti telesnu težinu, a takođe se preporučuje u ishrani i dijetoterapiji različitih bolesnika (bolesti jetre i srca, maligne bolesti, loša probava). Pojedine ribe se razlikuju po sastavu i količini masti, a kod nekih sadržaj masti varira tokom biološkog života. Masnije meso ribe je uz glavu, a manje masno je oko repa. Što se tiče pripreme ribe, masnu ribu treba kuvati ili peći na žaru, sa što manje začina. Pržena riba je manje svarljiva od kuvane na pari ili pečene na žaru, a osim toga prženjem se smanjuju nutritivne vrednosti ribe. Uz to, u ulju, za vreme prženja na visokim temperaturama mogu nastati toksične supstance.

Zbog svog nutritivnog sastava i dobre svarljivosti preporučuje se korišćenje ribe najmanje dva puta nedeljno, a optimalno tri puta nedeljno.