Kruškica

U ovom delu saznaćete nešto o vitaminima, mineralima, ugljenim hidratima...

Sastojak bez koga naše telo ne može lepo funkcionisati su ugljeni hidrati. Oni su uglavnom sastojci biljnih namirnica, ako ne računamo namirnice u kesicama kao što su čokoladice i slično. U životinjskim namirnicama ih ima u malim količinama, pa na primer u 100 grama mesa ima jedva 0,5 grama ugljenih hidrata. Bitno je da nisu sve materije slatkog ukusa ugljeni hidrati. To su uglavnom sastavni delovi žitarica, hleba, krompira, pasulja i dr. , a najvažniji ugljeni hidrat biljnog porekla je skrob. Među ugljenim hidratima celuloza je jedan koji ne može da se koristi kao energetski izvor, jer je nesvarljiva, ali je zato dobar regulator rada creva. Prosečna dnevna potreba za ugljenim hidratima kreće se oko 400 grama.
Najveću pažnju posvetiću vitaminima kao važnim sastojcima hrane iako oni ne služe ni kao izvor energije ni kao materijal za gradnju ćelija. Oni se u hrani javljaju u malim ali dovoljnim količinama. Još jedan razlog da vam ishrana bude mešovita je i taj što ne sadrže sve namirnice iste vitamine. Razne vrste prerade hrane uništavaju vitamine u njoj. Neki vitamini se rastvaraju u mastima, kao A, D, E i K, dok se drugi rastvaraju u vodi. Jedni su otporniji prema toploti i dužem stajanju, a drugi se u tim uslovima uništavaju.
Vitamin A se nalazi u punomasnom mleku, ribljem ulju, maslu, žumancu, nekim vrstama povrća i dr. Minimalna količina u svakodnevnoj hrani je od 3 do 5 miligrama. Ako se unosi u većim količinama, sakuplja se kao zaliha u jetri i troši kad je organizam u oskudici. Može se zagrevati i do 120ºC a da ne gubi ništa od svoje vrednosti. Ono što već znate, ali da vas podsetimo je da nedostatak ovog vitamina dovodi do smetnji vida.
Vitamin D u dovoljnim količinama sprečava rahitis. Ulje morskih riba bogato je ovim vitaminom, mada ga ima i u mleku, maslu, žumancui jetri. Vitamin D se u koži stvara i pod dejstvom sunčevih zraka.
Vitamin C je veoma rasprostranjen u prirodi. Mnogo ga ima u limunu, pomorandzi, šipku i paprici. Ovaj vitamin propada na visokoj temperaturi i stajanjem na vazduhu. Naš organizam nije u stanju da ovaj vitamin nagomilava pa ga je potrebno unositi svakodnevno. Dnevne potrebe se kreću od 50 do 100 miligrama. Ako želite, a naravno da želite, da se vašoj deci lepo formiraju zubići nemojte im izostavljati ovaj vitamin iz ishrane. Potrebe za ovim vitaminom se javljaju i u trudnoći, i pri dojenju.
Vitamini grupe B su dosta rastvorljivi u vodi, otporni prema toploti, i svaki od njih ima posebnu ulogu u organizmu. U prirodi se obično nalaze zajedno u namirnicama biljnog i životinjskog porekla. Glavni izvori su žita, ljuska pirinča, pasulj, grašak, pivski kvasac... u manjim količinama sadrži ih žumance, sveže mleko, krompir i orasi. Iz ove grupe izdvojiću vitamin Bı (aneurin). Dnevne potreme su oko 2 miligrama. Nedostatak ovog vitamina dovodi do slabosti živaca, mišića, srca itd. U lakšim slučajevima javljaju se zamor, razdražljivost, gubitak apetita, bolovi u udovima, lupanje srca. I kod alkoholičara se javljaju ovi znaci jer je kod njih sluzokoža organa za varenje oštećena usled prekomernog unošenja alkohola, te nije u mogućnosti da iskoristi ovaj vitamin. Ima ulogu i u razlaganju ugljenih hidrata. Ne pravi zalihe u organizmu pa ga jepotrebno svakodnevno unositi.
Mineralne soli nalaze se u namirnicama i biljnog i životinjskog porekla. Prisustvo mineralnih soli kao što su natrijum, holr, kalcijum, fosfor, gvožđe i jod, je od velike važnosti.
Natrijum se u našem telu u vidu kuhinjske soli nalazi u znatnoj količini, a i hranom se dovoljno unosi. Biljne namirnice sadrže više kalijumovih, nego natrijumovih soli, pa onima koji se pretežno hrane biljnom hranom potrebe za kuhinjskom soli su veće. Ova so, kao što je poznato, ima osobinu da uz sebe vezuje vodu, zato nedostatak soli ima za posledicu, pored zamora, gubitka apetita, poremećaja u radu nervnog sistema i mišića, i stvaranje osećaja žeđi.
Hlor je pratilac natrijuma pa su im i izvori u prirodi isti. Potreban nam je za stvaranje hlorovodonične kiseline koja je neophodna u procesu varenja.
Kalcijum i fosfor se nalaze u mleku, jajima, siru, spanaću i dr. Važni su za razvoj i rastenje, a posebno za izgradnju kostiju i zuba. Neophodno ih je unositi uz vitamin D jer on pomaže njihovo taloženje u kostima i zubima.
Gvožđe je važan sastojak naše krvi i dnevne potrebe za njm iznose oko 12 miligrama. Nalazi se u svim vrstama mesa.

To bi bili osnovni sastojci svih namirnica, pametno ih iskoristite.