Kruškica

Ako ste propustili baš taj čas biologije, ili do njega još niste stigli, a ova vas tema zanima, mi smo tu da vas malo uputimo ili samo podsetimo na glavne sastojke hrane. Upravo zato što je hrana najvažniji činilac koji utiče na dobro ili loše zdravlje, neophodno je znati kako je najbolje koristiti njene sastojke, ali pre toga moramo znati koji su to sastojci.

Hrana ima taj složen zadatak da telu pruži materijal za rast i razvoj, da mu obezbedi sastojke koji će ga štititi od raznih oboljenja i da obezbedi energiju potrebnu za rad.

Najvažniji sastojci hrane koji nikako ne smeju biti zaobiđeni u našoj ishrani su belančevine, masti, ugljeni hidrati (ili ti nama najdraži šećer), vitamini, ali ne oni iz plastične ambalaže, mada i oni mogu da posluže, mineralne materije i naravno najzdravije piće, četiri slova, nije vino već je...voda!

Krenimo od prve namirnice sa našega spiska, tj. od belančevina. One čine najveći deo čvrstih sastojaka našeg tela, a možemo ih zvati još i proteinima, što je svima već daleko poznato. One su osnova naših mišića, kože, kose, ćelija krvi, tačnije svih telesnih tkiva. Pored mnogih drugih funkcija, najzanimljivija bi nam bila da su one izvor energije jer sagorevanjem 1 grama belančevina, razvija se energija-toplota od 4,1 kalorije.

Drage nam belančevine možemo naći i u biljkama i u životinjama, ali se one međusobno dosta razlikuju pa je potrebno da ih kombinujemo. Vegeterijancima se neće svideti činjenica da su upravo životinjske belančevine bolje za naš organizam jer se lakše vare, organizam našeg tela ih bolje koristi od biljnih i one su srodne onim belančevinama koje ulaze u sastav čovečijeg tela. Glavni izvori tih belančevina su meso i riba, a biljnih su razna žita i njihovi proizvodi, krompir, mahunasti plodovi itd.

Ono što je najbitnije je da ih svakodnevno moramo unositi, jer ukoliko ih nema, naš organizam crpi sopstvene belančevine, što dovodi do mnogih neželjenih posledica, a kao primer je smanjena otpornost tela prema bolestima, zaostajanje u rastu i razvoju malokrvnost itd.
Dnevne potrebe belančevina određuju uzrast i zdravstveno stanje. Odraslim osobama dnevno je potreban 1 gram na 1 kilogram teelsne težine, a deci i dva do tri puta više. Belančevine su neophodne onima koji su bolesni, onima koji se od bolesti oporavljaju i trudnicama.

Sledeći sastojak kome bi trebali posvetiti po neki pasus su masti. Masti su naš dragoceni izvor telesne toplote i energije, čak dva puta više od ugljenih hidrata i belančevina. S obzirom da svi nesto radimo u toku dana, svi i trošimo dragocenu energiju koju masti mogu i moraju nadoknaditi. Sagorevanje 1 grama masti razvija energiju-toplotu od 9,3 kalorije, pa uporedite to sa već pomenutim belančevinama. Iz praktičnih razloga masti razvrstavami u tzv. „vidljive“ i „nevidljive“. „Vidljive“ se dobijeju topljenjem masnog tkiva životinja (slanina, loj) ili se izdvajaju iz mleka (maslac) ili se dobijaju presovanjem semena, plodova (ulja). „Nevidljive“ se nalaze skrivene u namirnicama i ne modu se odmah otkriti (orasi, kikiriki, sir i dr.). Sve one imaju manje-više istu energetsku vrednost.
Masti se sporije vare od drugih sastojaka, pa stoga i daju veću sitost. Ako poredimo svarljivost ulja i drugih masti, onda se ulja lakše vare i zato se i preporučuju u dijetoterapijama.
Neophodno je napomenuti da masti dobijamo i iz ugljenih hidrata kada se oni konzumiraju u preteranoj količini, kao što je moj slučaj dok gledam srceparajuće filmove i supenom kašikom praznim punu kanticu „kremića“, pa vam iz ličnog iskustva ne preporučujem taj način unošenja masti. Dnevno nam je neophodno 60 grama i poželjno je da veći deo čine ulja. Inače, potkožno masno tkivo sprečava suvišno ispuštanje toplote, štiti telo od spoljnog pritiska. Neke masti su i nosioci vitamina (A i D). Nedovoljno unošenje masti dovodi do slabljenja tela prema infekcijama.

Nastavak u drugom delu.