Kruškica

Posle šljiva i jabuke u Srbiji je najzastupljenija voćka kruška (pyrus communis). Poreklom je iz zapadne Azije i za nju se zna već 3000 godina. Vremenom je menjala oblik i boju, i danas zavisno od vrste kruške mogu biti zelene, žute, braon ili crvene, slatke i sočne, najčešće mekane.
Najčešće sorte krušaka kod nas su:

• Julska šarena - naziv je dobila po mesecu u kome sazreva. Plod je srednje krupan, žuto-zelen, meso belo i sočno.
• Klapovka - jako stara sorta poznata širom sveta, sazreva u prvoj polovini avgusta. Žuto zelenkaste je osnovne boje sa jače izraženim rumenilom sa sunčane strane. Plod je srednje krupan, jajastog oblika, slatkog-nakiselog ukusa i socan.
• Santa Marija - sazreva u drugoj polovini avgusta, svetlo žute je boje. Plod je krupan i težak. Meso je vrlo sočno i belo, slatko nakiselog ukusa, bez izražene arome.
• Viljamovka - veoma stara engleska sorta poznata širom sveta. Zri krajem avgusta, pokožica je u početku zelena, a zrenjem postaje slamastožuta. Plod je krupan sa neravninama na površini. Meso je belo, topivo, prijatnog ukusa. Smatra se za najkvalitetniju sortu, jako je cenjena i koristi se za preradu - od nje se pravi jedna od najboljih rakija
• Stark delišes - poreklom je iz SAD, sazreva sredinom septembra. Plod je krupan, lepe svetlo žute boje. Meso je belo,sočno, mirišljavo, izvrsnog ukusa.
• Krasanka - zimska opšte priznata sorta. Plod je srednje krupan ili krupan, zelene pokožice. Meso sočno, slatko-nakiselo, prijatne arome.

Kruška je bogata vitaminom C koji predstavlja moćno sredstvo u borbi protiv prahlade, takođe poseduje vitamin E, snažan antioksidans. Osim što se koristi za proizvodnju rakije (Viljamovka), kruške se koriste i za pravljenje džemova, pekmeza, kompota, slatka, ali i kao dodatak za razne voćne kolače i torte.