Kruškica

Raste na drvetu, ima ovalni ili okrugli plod, plave, žute ili crvene je boje ( u zavisnosti od vrste ). Meso ploda je slatko, žućkaste je boje, sa košticom u sredini.
Potiče iz Azije, a poznata je bila još u starom veku. Iz starih zapisa saznajemo da je krasila viseće vrtove Vavilona.
Danas se uzgaja preko 2000 vrsta šljiva, od kojih su najpoznatije u Srbiji požegača, čačanska rana, čačanska lepotica i dr.

Šljive imaju nisku energetsku vrednost, samo 46 kcal na 100 g.
Od vitamina sadrži najviše beta-karotena (provitamin A ) , vitamina C, vitamina E, vitamina B6, zatim minerale: prvenstveno kalijum, fosfor, kalcijum, magnezijum, natrijum, bakar... Takođe sadrži topljiva dijetetska vlakna (pektin) koja deluju blagotvorno kod snižavanja holesterola u krvi i zatvora.

Ugodan ukus šljive potiče od od njenih šećera (pet različitih vrsta) i voćnih kiselina. Šljive, kao i još neke vrste voća (jabuke, višnje, kruške) sadrže sorbitol - šećerni alkohol koji se koristi kao zamena za šećer u proizvodnji slatkih dijetetskih proizvoda namenjenih dijabetičarima, kao i drugim osobama koje smeju konzumirati ograničene količine šećera.

Bogata vitaminima, mineralima, prirodnim šećerima, šljiva zauzima važno mesto kao voće u ishrani. Pomaže kod psihičkih nemira i poteškoća sa koncentracijom, jača srce i imunitet, reguliše probavu, čisti organizam i odstranjuje iz njega štetni stvari i time podstiče rad jetre i popravlja apetit.

Šljive se mogu jesti sveže, suve, ali i od njih se pravi čuveni džem (sa ili bez kože), kao i kompot,i razni kolači.
Takođe, poznata je i rakija od šljiva, tkz. šljivovica, obična ili prepečenica, izvrstan je aperitiv.

Zanimljivo je da suve šljive sadrže više minerala, vitamina (osim vitamina C) i fitohemikalija od svežih.
I još se treba obratiti pažnja na to da koštica šljive sadrži stvari koje mogu osloboditi otrovnu cijanovodoničnu kiselinu usled delovanja enzima u organizmu.