Kruškica

Trešnja je koštunjava voćka, rasprostranjena najviše u Evropi, osim u severnim delovima, ali i po čitavom svetu, u mnogobrojnim sortama i varijacijama. Trešnju su poznavali ljudi još u Bronzanom dobu. U 8. veku pre nove ere, trešnja se kultiviše u Turskoj i Grčkoj. Iz Turske je oko 74. godine pre nove ere prenesena u Rim. Grci su zaslužni za uzgoj trešnje, a Rimljani, svojim legijama, za njeno rasprostiranje po Starom Kontinentu.

Trešnja je listopadno drvo, raste preko 4 m, kora drveta je glatka, listovi su jednostavni, ovalni, mat zelene boje. Cveta rano u proleće u isto vreme kada i lista. Cvetovi su bele boje, grupisani u cvatove. Plodovi trešnje su žute ili crvene boje, slatkog su ukusa i ugodne arome sa karakterističnom okruglom košticom u sredini. Sazreva sredinom leta. U plodu ima 10% vode, celuloze, pektina, organskih kiselina ( jabučna, limunska, vinska ), vitamina C, B i karotina. Bogata je kalijumom, pa deluje povoljno na izlučivanje vode iz organizma.

Energetska vrednost trešnje iznosi samo 32 kcal na 100 g sveže namirnice. U svežem stanju, trešnje su dobre za otklanjanje fizičke i umne iscrpljenosti. Kisele trešnje brzo deluju protiv lošeg raspoloženja. Zanimljivo je, da je plod trešnje na trećem mestu među voćem po učinku u snižavanju LDL holesterola u krvi. Naučno je potvrđeno da trešnje imaju jako antizapaljensko dejstvo, mogu da olakšavaju bolove kod artritisa, a odličan su izvor antioksidanasa i melantonina, koji mogu da uspore efekte starenja, korisni u borbi protiv raka i  srčanih oboljenja. Antioksidansi trešanja imaju oko deset puta jače antizapaljensko dejstvo od aspirina, sa tim da ne iritiraju stomak. Trešnje su bogate flavonoidima - to su boje koje imaju ulogu vezivanja slobodnih radikala. Mnoge degenerativne bolesti ( Parkinsova bolest, arteroskleroza ) povezuju se sa oštećenjem tkiva koje uzrokuju slobodni radikali. Flavonoidi, pogotovu oni u trešnji,  su prirodna protivupalna sredstva, ublažavaju simptome alergije i astme. Ujedno jačaju kolagen, element vezivnog tkiva kao što je hrskavica i tetiva.

U narodnoj medicini, koristi se list, smola, peteljka, plod, jezgro koštice, sveže trešnje - protiv otoka ispod očiju, bolesti bubrega i mokraćnih kanala, tuberkuloze, impotencije, za otklanjanje fizičke i umne iscrprljenosti, neraspoloženja, melanholije i za negu kože i lica. Semenke su se dugo upotrebljavale za proizvodnju ulja, koje je sprečavalo pojavu srčane kapi, a peteljka se, zahvaljujući svom sastavu, koristila kao diuretik ( čaj od peteljki trešnje ).

Trešnje se jedu sveže, zatim se koriste u pripremi džema, kompota, kolača, a od njih se peče i rakija trešnjevača. Mogu se umočiti u čokoladni preliv i koristiti kao dekoracija raznih poslastica. Pire od trešanja se može upotrebiti za sladolede, frapee, razne umake, a sveže trešnje su i sastavni deo voćnih salata.