Kruškica

Prvo i osnovno o žitaricama je da su jednogodišnje biljke. U njih prvenstveno svrstavamo zrele plodove pšenice, raži, ječma, pirinča, ovsa, kukuruza. Ali pored njih u žita ubrajamo i hibrid pšenice i raži pod nazivom triticale zatim, proso, sirak i heljdu.

Te zrele plodove, kao hranu upotrebljavamo u neprerađenom vidu kao celo zrno ili pak u prerađenom vidu kao oljušteno i mlinski prerađeno u brašno, griz i slično, pa od njih pravimo razne vrste peciva i hleba.

Žitarice u svakodnevnoj ishrani naših naroda zauzimaju značajno mesto i glavni su izvor energije. Ta energija sa ogleda u bogatstvu ugljenih hidrata (skroba), belančevina, vitamina grupe B i mineralnim materijama. Osim što su izuzetno zdrave, žitarice su i jeftine pa ih lako možete priuštiti.

U svetu je najpopularniji pirinač, jer ga konzumira polovina čovečanstva, a najviše oni iz Azije kojima je to jedna od osnovnih namirnica.

Bez obzira na vrstu, hemijski sastav žitarica je približno isti. One se sastoje iz klica bogatih belančevinama, uljem, vitaminima (E₁, B_2, PP) i gvožđem. Jezgro je najveći deo zrna i u njemu se nalazi skrob i određen deo belančevina koje se razlikuju od onih iz jaja i mesa jer su manje biološke vrednosti. Preko jezgra su opne koje pored njega obavijaju i klicu, a bogate su celulozom, mineralnim materijama, vitaminima B grupe i nešto malo belančevinama.

Tokom istorije, žitarice su se na različite načine pripremale. Prvenstveno su tucane u avanu. Zatim, pojavom mlinskih kamenova, počelo je izdvajanje "belog" i "crnog" brašna. U drugoj polovini XX veka pojavili su se moderniji mlinovi koji omogućavaju mnogobrojne vrste brašna.

Kažu stručnjaci da bi žitarice trebale biti u našoj ishrani zastupljene do 60%. Ali skreću pažnju da se u taj broj ne računa fino, belo brašno jer je ono obrađeno i samim tim osiromašeno belančevinama, mineralima i aromatičnim materijama. Oni narodi koji su poznati po svojoj vitalnosti i dugovečnosti imaju tu karakteristiku da konzumiraju celovite žitarice.