Kruškica

Brašno je prvenstveno jedan vid upotrebe žitarica, način korišćenja. Ono se kao takvo najvećim delom sastoji iz skroba. A razlog za tako nešto je u postupku mlevenja pri kome otpadaju omotači klica, a samim tim gube se minerali i vitamini ali i belančevine.

Ako sameljemo 100kg pšenice i dobijemo manje brašna, onda imamo finije i belje brašno. Ono je finije od 60% do 80% jer otpada od 40% do 20% mekinja. Inače mekinje su obogaćene mineralnim solima, mastima, belančevinama i vitaminima i zbog takvog sastava primenjuju se kao stočna hrana. Stručnjaci u ovoj oblasti, znaju da se često finoća brašna izražava sa 0,01 i 0,02 što u suštini predstavlja veličinu otvora na situ kroz koje se brašno prosejava.

Belo brašno naš organizam, verovali ili ne, bolje iskorišćava nego crno, ali je ono manje biološke vrednosti pa i nezdravo po čoveka. Pšenično brašno je bele boje, ono kukuruzno je žućkasto-bele boje, a ono ražano je sivkaste boje.

Kažu da brašno ima prijatan miris i ukus pa je s toga lako uvideti koje je ispravno, a koje ne. Brašno i vlažnost nikako ne idu zajedno, a problem će te uvideti ako se ono lepi i grudva.

Znamo da brašno napadaju razni insekti, da ga zagađuju glodari ili  pak samo od sebe sadrži štetne urodice, tako da ga je  iz tih razloga neophodno pre upotrebe prosejati. Čuvanje brašna nije toliko različito od čuvanja drugih žitarica, što znači da su mu potrebne provetrene i pre svega suve prostorije. Kod kuće, u malim količinama, najbolje ga je čuvati u limenim posudama.

Kukuruzno brašno je zbog relativno visokog sadržaja masti u klici osetljivije, pa da ne bi užeglo trebalo bi ga držati van svetlosti i visoke temperature.

Brašno od soje koristi se kao dodatak pšeničnom jer je bogato belančevinama i mastima  pa nadoknađuje sve ono što pšeničnom brašnu nedostaje. Uzgred budi rečeno, znate da soja nije žitarica, ali nema veze ako već služi svrsi.