Kruškica

Kafa je napitak koji nastaje kuvanjem prženih zrna ili semenki biljke kafe. Ovaj napitak priprema se u vodi ili mleku, i po običaju se služi topao. Ubrzo nakon konzumiranja kafe nastaje blaga nervna stimulacija koja uzrokuje osećaj toplote, pojačava budnost, nesanicu i ubrzava rad srca. U većim količinama kafa prouzrokuje psihički nemir, uzbuđenost, nesanicu, lupanje i preskakanje srca.

Postoji više načina na koji se može pripremati kafa, a neki od najpoznatijih su espreso, nes-kafa, irska kafa, filter kafa, turska kafa i kapućino kao način pripremanja espreso kafe. Za espreso kafu se smatra da je nastala u Italiji, mada je prvi aparat napravljen početkom 19.v. u Francuskoj. Filter kafa je slična espreso kafi, s tim da je slabija. Crna kafa ( srpska, turska, domaća ) razlikuje se po tome što ima talog. Instant kafa kakvu danas znamo nastala je još 30ih godina 20.v.

Od momenta sazrevanja ploda biljke kafe, pa do momenta kada se kafa kao napitak nađe u vašoj šoljici, ona prolazi kroz određene faze pripreme. Prva faza je termička obrada i ona zapravo predstavlja sušenje zrna tokom koga ono gubi oko 12% svoje mase. Druga faza je faza prženja u kojoj se odvijaju mnoge fizičke i hemijske promene kafe. Pre svega menja se boja, zatim smanjuje se vlažnost, gubi težina i dobija aroma. Tokom faze prženja, najbitnija je temperatura i boja koju će ona proizvesti, jer na višoj temperaturi zrna postaju tamnija, a na nižoj ostaju svetlija. Prženje bi trebalo da traje između 7 i 14 minuta na temperaturi od 240^oC. Postoji više načina prženja kafe. I treća, konačna faza je faza hlađenja za koju se koriste vazduh ili voda. Smatra se da je najbolja kafa upravo ona koja se naglo ohladi vodom. Nakon toga nastupa mlevenje i za najbolju kafu važi ona koja se melje neposredno pre kuvanja.

Pržena kafa na otvorenom sme stajati do nedelju dana, a mlevena ne više od dva, tri dana.