Kruškica

Vino je oduvek zauzimalo posebno mesto kako u ishrani, tako i u kulturnoj istoriji čoveka. Od prastarih vremena se smatralo da vino ima moć da uzvisi čoveka i da mu podari vedrinu, što ga je u očima ljudi činilo pićem bogova. Danas, takođe, vino je neizostavni deo našeg svakodnevnog života i kulture.

Dok pijemo vino, naša čula uživaju. Čulo vida u punoj i kristalnoj boji dobrog vina, čulo mirisa u nijansama arome koje nam govore o njegovom karakteru. Naravno, čulo ukusa, koje je stimulisano na poseban način a alkohol ima umirujuće dejstvo na naš nervni sistem. Kiselost i slatkoća vina su dva faktora, koja kada su dobro izbalansirana, daju prijatan ukus vinu. Vina koja imaju veću kiselost, imaju grub ukus, dok ona manje kisela, imaju slab i neprepoznatljiv ukus i njihova aroma ne ostaje dovoljno dugo u ustima. Tanin (koji se nalazi u košticama grožđa) doprinosi količini i bilansu gorčine ukusa vina. Vina koja sadrže previše tanina su neprijatno gorka. Različite voćne arome koje možemo osetiti u ukusu vina doprinose spektru slatkih aroma u vinu. Najčešće su to arome kupine, maline, šljive, jabuke, kruške.

Vino je alkoholno piće koje se dobija vrenjem grožđa ili grožđanog soka. Postoji mnogo vrsta grožđa, i različite vrste imaju specifične karakteristike. Vina obično razlikujemo po boji, može biti belo, crveno ili roze i crno vino, a boju određuje boja bobice grožđa uz proces proizvodnje vina. U zavisnosti od procesa proizvodnje, vino može biti negazirano i gazirano (penušavo), koje se popularno naziva šampanjac. Takođe, razlikujemo suva, polusuva, slatka i poluslatka vina, u zavisnosti od količine šećera koje sadrže. Prema kvalitetu, razlikujemo stona, kvalitetna, vrhunska, arhivska, specijalna, penušava vina.